субота, 27. јул 2019.

Објављена селекција 14. Јоаким Интер Феста

На конференцији за медије у Књажевско-српском театру говорили су Милош Крстовић, глумац и директор Књажевско-српског театра и позоришни критичар РТС-а Слободан Савић, селектор и уметнички директор Фестивала.
Од 07. до 14. октобра ове године у Крагујевцу ће бити изведене представе из Словеније, Хрватске, Румуније, Бугарске, Грчке и Србије.
– Све у свему, и упркос свему, пред нама је Фестивал који слави естетски софистицирано и друштвено одговорно позориште. Од ове године његов концепт је евро-регионални, утемељен на високим уметничким стандардима. Одабрао сам представе које, у складу са референтним праксама позоришног израза, с једне стране отварају суштинска, онтолошка питања савременог човека, пониру у његову душу и интиму и, с друге стране, представе које се хватају у коштац и бескомпромисно разобличавају аномалије друштвеног живота и наопаке социјалне, родне и политичке навике. Селекција је тек мало више од пола посла. Предстоји нам још много рада, пре свега организаторима и домаћинима Фестивала. Ако све приведемо крају како је замишљено имаћемо већ ове јесени у Крагујевцу један од три најзначајнија међународна позоришна фестивала у Србији – рекао је, између осталог, Слободан Савић.
– Нема никакве сумње да је ово најквалитетнија селекција од оснивања Фестивала. Селектор је већ у првој години свог мандата урадио оно што је пројектовао за наредне две године. Град Крагујевац и Књажевско-српски театар, као што смо и обећали, чврсто стоје иза Савићевог концепта. Крагујевчани ће на јесен имати позоришни фестивал какав одувек заслужују – рекао је на крају конференције за медије Милош Крстовић.


ТЕСЛА, Гефyра Тхеатер Цомпанy, Атина, текст и режија Михалис Јинитис, Грчка

СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА, по роману Оскара Вајлда, режија Стајко Мурђев, Драмско позориште „Никола Ваптсаров”, Благоевград, Бугарска

ТАРТИФ, по Молијеру, ауторски пројекат Игора Вука Торбице, Српско народно позориште и Народно позориште Сомбор, Србија

ХАСАНАГИНИЦА, по мотивима драме Љубомира Симовића, режија Андраш Урбан, Новосадско позориште, Ујвидеки синхаз, Србија

МЕДЕЈИНИ ДЕЧАЦИ/ МЕДЕА`С БОYС, Јонут Социу (по Еурипиду), режија Андреј Мареји, Позориште Аполо 111, Букурешт, Румунија

ЗАБАВА ЗА БОРИСА, Томас Бернхард, режија Снежана Тришић, Прешерново позориште Крањ и Позориште Птуј, Словенија

КО СЕ БОЈИ ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ, Едвард Олби, режија Ленка Удовички, Позориште „Улисис“, Бриони, Хрватска





петак, 21. јун 2019.

13. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

Селекција овогодишњег фестивала ‘ЈоакимИнтерФест’ у Крагујевцу, коју чини шест представа из Русије, Словеније, САД-а, Хрватске, БиХ (Републике Српске) и Србије, представља тежњу актуелизације театра не само спрам онога о чему ‘жели да прича’, дакле теми и друштвеном оквиру,  него и оним вертикалама који га дефинишу као живу материју, податну за обликовање, у контексту мотива који су пресудни за његов настанак, практичног делања у контексту поступка или следу линија уметничке надградње.
Театар, то је сада изабрао сам као слоган, јер у најбољем светлу акцентује важан уметнички тренутак у којем делује театарски (у)посленик, али и, верујем, спретно и тачно обједињује и у нераскидиви сноп повезује, на први поглед разуђену репертоарску целину овогодишњег ‘ЈоакимИнтерФеста’.
‘Позориште живи и дише у садашњости, не по библиотекама и архивима. У позоришту данас, било где на свету, аутор је присутан као живо људско биће’, написао је Питер Брук у својој књизи ‘Суштина милосрђа’. И то ћемо проверити и, верујем, доживети у Крагујевцу током ових седам октобарских дана.

Ова селекција нема такозвани концепт, тако модеран и све чешће коришћен израз у разрешењу уметничког обликовању неког фестивала, јер је израз жеље да се у одређеним околностима представи „живо“ позориште без оквира и ограничења, клишеа и жанровских линија. Позориште које оличује нашу страну света. И живота.
Пред нама је, дакле, шест различитих представа са пуно естетских значења којима би заједнички именитељ – уз наведени слоган –  једино могао бити квалитет.
Али то морате проверити – сада.
Јер, без дилеме, позориште не постоји осим у тренутку у којем се дешава, у садашњости, јер јуче, то су сећања, дијамантски вредни тренутци у којима смо били одушевљени, усхићени, који су нас лепотом омађијали и духом учинили значајнијим, а будућност, то је театар исчекивања неке представе, неког догађаја, фестивала, у којем, можда – због пропасти пројекта, недостатка новца или због једноставне игре свемогућег времена – нећемо учесвовати, нећемо уживати.
Због свега тога
Театар, то је сада,
Без разлога за сећања и без потребе за ишчекивања.

Милош Латиновић, селектор

РЕПЕРТОАР
9. октобар МЕСЕЦ ДАНА НА СЕЛУ
Иван Сергејевич Тургењев, режија: Борис Леонидович Миљграм
„Пермски академски Театар-Театар“, Перм, Русија
10. октобар КОРЕШПОДЕНЦИЈА
Борислав Пекић, режија: Горчин Стојановић
Звездара театар, Београд
11. октобар ЗАДЊЕ ЛУНЕ
Фурио Бордон, режија: Душан Млакар
Гледалишче Копер, Копер, Словенија
12. октобар ИЗБЕГЛИЦА
Милан Драгичевић, режија: Милан Драгичевић
„Sudbina Theater Company”, Greenfield, USA
13. октобар САБИРНИ ЦЕНТАР
Душан Ковачевић, режија: Марко Мисирача
Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, РС/БиХ
14.октобар УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
Анте Томић и Рајко Грлић, режија: Винко Брешан
Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска
15. октобар МОЈА ТИ
Представа у част награђених
Олга Димитријевић, режија: Александра Милавић Дејвис
Атеље 212, Београд / Стеријино позорје, Нови Сад, Србија

Пратећи програм ЈоакимИнтерФеста
9. октобар, 19.30 Галерија Јоаким
Изложба Љубомир Убавкић Пендула – Свака лудост беше ми играчка
10. октобар, 18.00 Сала за пробе
Вече у част глумца – Дара Џокић, промоција монографије Са обе стране игре
12. октобар, 12.00 Сала за пробе
Зијах Соколовић, Радионица за глумце
13. октобар, 18.00 Сала за пробе
Промоција издања Стеријиног позорја
14. октобар од 12.00
Зијах Соколовић Лијево десно- глумац
као представа-предавање- team building-радионица

НАГРАДЕ
Сатирично позориште „Керемпух“, Загреб, Хрватска – Јоакимова награда за најбољу представу у целини, за представу УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ.
Душан Млакар – Јоакимова награда за најбољу режију представе ЗАДЊЕ ЛУНЕ.
Борис Каваца – Јоакимова награда за глуму у представи ЗАДЊЕ ЛУНЕ.
Борко Перић и Ана Марас Хармандер – Јоакимова награда за глуму равноправно за улоге Вјекослава Краља и Маје Самарџић у представи УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ.
Гледалишче Копер, Словенија – Јоакимова награда за визуелност за представу ЗАДЊЕ ЛУНЕ.
Љубиша Савановић – Јоакимова специјална награда за улогу Ивана Вуковића у представи САБИРНИ ЦЕНТАР.

Жири:
Зијах Соколовић, глумац
Ивана Вујић, редитељка
Јелена Јањатовић, костимографкиња

субота, 21. октобар 2017.

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА 
(Оточац, 13. јануар 1931 — Крагујевац, 20. октобар 2017)


Један од најпознатијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи првак драме уметничког ансамбла Театра „Јоаким Вујић”, популарни комичар. Човек и глумац чији је надимак у уметничком свету заменио презиме.

Рођен 13. јануара 1931, у Оточцу, у Лици, у оној, „оној” старој Југославији - краљевини, где му је отац службовао као официр.
Као дете долази у Крагујевац и прве глумачке кораке прави у сандуку маминог клавира, а касније их наставља у Драмској секцији крагујевачке Друге мушке гимназије, ОКУД-у „Срета Младеновић” и Драмском студију Дома омладине. Ту га је пре више од шест деценија запазио тадашњи истакнути крагујевачки глумац Стеван Мишић Цеца, и одвео га ондашњем управнику позоришта Љубиши Ружићу, „уверен да ће од њега бити нешто”. И било је.

Практикант и Сава Савић у „Протекцији”, Ивковић и Секулић у „Народном посланику”, Учитељ музике у „Свету”, Мита телефониста, Светислав, Риста, Министар и Јованча Мицић у „Путу око света”, Тома кафеџија и Тома писар у „Општинском детету”, три улоге у „Малим комадима”, Пера Каленић у „Госпођи министарки”, Милорад и Живота Цвијовић у „Др-у”, Жан у „Мистер долару”, Спасоје у „Покојнику”, Агатон у „Ожалошћеној породици”, Јеротије у „Сумњивом лицу”...
По мишљењу критичара и театролога, Пендула „Нушића није играо” - „са Нушићем је био на ТИ!”

На даскама које „живот значе” Љубомир Убавкић Пендула одиграо је преко 300 улога и добио следеће важне награде:
- три „Златна ћурана”
- Нушићеву награда за животно дело
- Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос позоришне уметности у Србији
- Златног ћурана за животно дело јагодинских „Дана комедије”
- увршћен је у Клуб бардова (10 комичара из целе земље) а ту су и три двоструке награде (жирија и публике) на Сусретима „Јоаким Вујић”, поред низа других глумачких награда, као и друштвених признања попут: „Златне значке Црвеног крста Србије”.

Осим на домаћим позоришним сценама играо је и на позорницама Аустрије, Немачке, Француске, Бугарске, Пољске, Швајцарске, Америке и Канаде, и остварио значајне роле у телевизијским серијама и ТВ комедијама као што су: „Јован и Јованка”, „Др” „Глумац је глумац”, „Отписани”, „Повратак отписаних”, „Више од игре”, „Време белог коња”, „Леваци”, „Наше приредбе”, „Врућ ветар” и „Будилник”...

Играо је подједнако успешно Стерију и Бору Станковића, Стевана Сремца и Александра Поповића, Бранка Ћопића и Душана Ковачевића, Гогоља и Љубомира Симовића, Молијера и Мрожека, Максима Горког...

Уместо другог коментара, ево речи Радивоја Лоле Ђукића:  „Смешан као Чкаља, студиозан као Мија, а глуми целим телом као Марсел Марсо. Да живи у Београду, не би силазио са малог екрана. Да живи у Холивуду, Џери Луис би му давао шлагворте на великом екрану. Можда је, ипак, срећан што живи у Крагујевцу – јер ту не силази са живе сцене, на њој није само слика своје слике као на малом екрану, са ње види осмех својих гледалаца, надохват руке су њихове руке које пљескају. Да ли је уопште потребна већа слава? ”.

www.joakimvujic.com


































среда, 11. октобар 2017.

Международный театральный фестиваль «JоакимИнтерфест»

7 октября в Княжевско-сербском театре города Крагуеваца открылся 12-й Международный театральный фестиваль «JоакимИнтерфест» (ЙоакимИнтерфест), который берет свое начало в 2006 году и ежегодно проводится с 7-15 октября. Фестиваль был назван в честь Йоакима Вуйича (1772-1847), директора первого сербского театра, основанного в Крагуеваце в 1835 году.
За очень короткое время «JоакимИнтерфест» стал фестивалем особого значения для Сербии, а по мнению многих участников из мировых театральных центров, это один из самых престижных фестивалей в Центральной Европе. Министерство культуры Республики Сербии признало «JоакимИнтерфест» фестивалем национального и международного значения.

С 2010 года JoakimInterFest является членом международных театральных сетей: New European Theatre Action NETA, New European Theatre Action и Международной театральной сети InterAct, World Theatre Network InterAct.
Директор Княжевско-сербского театра Милош Крстович дал интервью специально для Jugoslovo.

Какова цель  проведения фестиваля?
Цель фестиваля — это сотрудничество с другими театрами, знакомство, обучение, передача  знаний и опыта. Так как JоакимИнтерфест проходит во время октябрьских праздников, мы решили, чтобы он был и праздником для города. Мы ожидаем полные залы и надеемся, что публика и гости, приехавшие из Болгарии, Хорватии, Польши, Венгрии и России, получат удовольствие от фестиваля. В конкурсной программе будет показано 8 представлений и 7 спектаклей.

Расскажите о каком-нибудь интересном моменте из истории фестиваля.
Для меня на этой позиции — первый «JоакимИнтерфест». Я помню один отличный спектакль, который увидел, когда работал в этом театре. Это было представление «Ревизор» Театра комедии Бухареста — наверное, одно из самых будоражащих представлений, которые я когда-либо видел.
Что Вы можете сказать об участии русских театров в JоакимИнтерфесте ?
Я очень рад, что приезжает театр из Российской Федерации. Мы надеемся сотрудничать с ним. Я был в России один месяц и учился  в международной театральной школе Союза театральных деятелей в подмосковном Звенигороде. Мне очень близка русская культура и русское искусство. Я буду очень рад посмотреть их представление и, надеюсь, что мы в ноябре поедем в Россию. Мы были в России в прошлом году с нашим театром. Я надеюсь, что наше сотрудничество будет успешным, и мы будем посещать друг друга. Мы постараемся быть гостеприимными хозяевами для наших коллег. Театр из России будет гостить здесь 6-7 дней.

Будет ли Княжевско-сербский театр ставить спектакль по русскому произведению в этом сезоне ?
В этом году мы ставили «Дядю Ваню». Премьера прошла успешно, и сейчас мы выступаем на различных фестивалях с этим спектаклем. В этом сезоне мы не планируем новых спектаклей по русским произведениям. У нас в репертуаре уже есть несколько представлений по русским произведениям: «Сказка о мертвой царевне», «Записки сумасшедшего» по повести Н.В. Гоголя. Моей дипломной работой была «Мурлин Мурло» по пьесе Николая Коляды. Русские писатели достаточно популярны у нас в Сербии. Театр из Белграда приезжает на этот фестиваль с постановкой пьесы  Ивана Вырыпаева «Иллюзии». Примечательно, что именно эта постановка откроет фестиваль в этом году.

10 октября Академический русский театр драмы им. Георгия Константинова (Йошкар-Ола, РФ) представит в рамках фестиваля свой спектакль «Солдатики». Начало в 20:00 часов.
Всю программу международного театрального фестиваля.


www.jugoslovo.com

У КРАГУЈЕВЦУ ОТВОРЕН 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

www.joakimvujic.com
Представом “Илузије“ у извођењу Установе културе “Вук Стефановић Караџић“ из Београда, по тексту руског драмског писца, Ивана Вирипајева, отворен је 12. ЈоакимИнтерфест у Крагујевцу. Ово је прича о два брачна пара који после 50 година брака, пред лицем смрти, поново себи постављају питања: кога су волели и какве су животе проживели једни поред других. Глумци Горан Јевтић, Катарина Марковић, Милутин Милошевић и Соња Колачарић тумаче четири лика који једни другима и публици говоре лажи и истине о животу и љубави.
Директор Књажевско-српског театра, Милош Крстовић захвалио се граду Крагујевцу као покровитељу фестивала и Министарству културе и информисања које је подржало овогодишњи ЈоакимИнтерфест. Крстовић је истакао да је владало велико интересовање публике за овај фестивал и да су све улазнице унапред продате.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Полљске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“. Латиновић је истакао да су фестивали данас оно што су некада били сајмови за привилеговане варошице и градове. Такву привилегију има и Крагујевац који негује два препознатљива фестивала - Јоакимфест и ЈоакимИнтерфест.
ЈоакимИнтерфест као фестивал има интересантну и разуђену структуру онога што можете да доведете као селектор. Даје вам ширину и могућност да се играте жанровима, да доведете нешто што објективно не можете да уклопите у неке друге фестивале. Ја сам кренуо од тога да покушам да нађем једну потпуну жанровску разноликост у том неком мору позоришта, а да опет повежем то на неки начин и ту сам пронашао пре свега глумачку игру. Видећете добре глумце, глумце који апсолутно плене и освајају тај простор сцене који им се нуди и то ће бити линија која ће повезати све ове представе и жанрове - истакао је селектор Милош Латиновић.

Овогодишњи ЈоакимИнтерфест отворио је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Током наредних седам дана бићемо у прилици да гледамо квалитетна позоришта, да се радујемо њиховим наступима, у представама које је одабрао овогодишњи селектор, Милош Латиновић. А позоришна уметност је као и друге уметности, она нема тих оквира, нема граница, она је као море. У том мору уметности, одабрано је седам острва, седам тема, седам прича, и пре него што упловимо у море уметности у нашем театру, ја бих замолио наш жири - госпођу Радмилу Живковић, глумицу, драматурга Ђорђа Милосављевића и редитељку Слађану Килибарду, да пловећи тим морем препознају најбољи уметнички израз, најбољу представу, глумца, глумицу, и све оно ново, уметнички вредно, што доноси овогодишњи ЈоакимИнтерфест - рекао је Миљан Бјелетић
Град Крагујевац